Kako podstaći decu da o svemu razgovaraju sa Vama?

"Da li si naučio onu lekciju?", upitala me je mama.

Ove reči urezane su u mojoj memoriji još od tinejdžerskih dana. Bila sam dobro dete, ali između dečaka i smicalica sa mojim drugarima, ja sam uvek bila ta koja je pomerala granice. 

Taj put, dobila sam kaznu za brzu vožnju jer sam žurila da stignem kući pre policijskog časa. Kada sam joj rekla šta se desilo, prekrstila je ruke vidno zabrinuta, ali ne ljuta. Nije me "kaznila", ali sam morala odgovarati za svoje postupke i svojim parama platiti kaznu.

Tokom odrastanja, majka je uvek bila sigurna luka za mene.

Sada, pošto sam i ja majka, pokušavam biti isto svojoj ćerki. Komunikacija između roditelja i dece je jedan od najučinkovitijih i najubedljivih načina za uspešno socializovanje dece za dalji život, potvrđuje istraživanje. 

Taylor Quick, licencirani dečiji terapeut za Zola savetovanje (privatni časovi u Charlotte, N.C.), definiše sigurnu zonu  kao vezu između deteta i roditelja/negovatelja koja se mora osetiti i razumeti.

U njenom radu sa decom od 2-12 godina, Quick je primetila da se deca osećaju snažnije kada njihova osećanja budu potvrđena/identifikovana.

Kako onda da stvorimo prostor koji će omogućiti deci da upravljaju svojim emocijama i otvoreno govore o tome?

1. Održavajte "proveru osećanja"

Lenaya Smith-Crawford, licencirani bračni, porodični i terapeut uz igru u Kaleidoscope Family Therapy u Atlanti, kaže da svaku porodičnu sesiju započinje "proverom emocija".

"Želim da se deca i roditelji identifikuju i da budu svesni svih osećanja koje doživljavaju u toku nedelje, a takođe i da znaju povezati emociju za određenom situacijom ili događajem."

Smith-Crawford savetuje roditelje da ovo pokušaju sa svojom decom. 

"Najbolje bi bilo da se provere emocije rešavaju na kraju dana. Ovo možete praktikovati sa svojom decom do adultnog doba", izjavila je.

Samosvest, ili razmevanje toga šta osećaš ili kako se osećaš, jako je bitna komponenta emocionalne inteligencije, kaže Daniel Goleman, Ph.D, autor knjige "Emocionalna inteligencija i socijalna inteligencija: Nova nauka veza između ljudi."

2. Učite decu kako da "smire sebe"

Objašnjavajući deci kako da se smire, ostanu fokusirani na cilj i budu optimisti uprkos neuspesima je još jedan aspekt emocionalne inteligencije, kaže dr. Goleman.

Kada primetim da je moja kćerka frustirana i da pokušava da objasni šta joj je, kažem joj da duboko udahne pre nego nastavi. Sve stane, udahnemo, smirimo se i tek onda joj dozvolim da se izjasni.

Dr. Goleman demonstira kako su mlađa deca itekako uspešna u baratanju svojim emocijama tokom igre koju zove "Belly Budies".

"Deca dobiju njihovu omiljenu plišanu igračku, legnu na udobno mesto na podu a zatim igračku stave na svoj stomak i tako posmatraju kako se podiže i pada u ritmu udisaja i izdisaja. Fokus je na pažljivosti zbog toga što isti nervi koji vam pomažu da se fokusirate i ostanete skoncentrisani, takođe pomažu u smirivanju vaše fiziologije (tela). To im daje priliku da nešto urade na svoj način, i to ih osnažuje."

3. Obezbedite sigurnosni krug

Moja sedmogodišnjakinja i ja sigurna smo luka jedno drugom. U ovom krugu, sednemo jedna naspram druge i stvaramo osećaj potpune jednakosti. Ona sve deli sa mnom bez osećaja krivice, osim ako ne pređe granice, što uključuje krađu, povređivanje druge osobe, namerno laganje i nepreuzimanje odgovornosti za njene postupke. Ovu poslednju lekciju sam lično naučila nakon dobijene kazne za brzu vožnju.

Naš sigurnosni krug je kao neko zamišljeno mesto, a to može biti fizičko mesto, kao neki ćošak, ali ono što je bitnije jeste da to bude prostor u kojem ćete se, gde god se nalazili, uspeti povezati emocionalno sa svojim detetom. Proces započinjemo zagrljajem i dubokim uzdahom da bi se opustile. Onda joj dozvolim da mi se otvori i kaže sve što žele. 

 Sloane Anderson, (7 godina, Atlanta), prijateljica moje kćerke, pokazala mi je njena dva "sigurna mesta" na kojima sedi i razgovara sa svojim rodteljima: njen šator i ćošak u njenoj sobi kojeg naziva "školski ćošak". Upitala sam je o čemu priča sa svojim roditeljima pa mi je rekla da "voli da priča o svojim greškama i sličnim stvarima."

"Moji roditelji me uvek saslušaju jer žele da me podrže i da budu tu za mene kad sam ih potrebna."

4. Radite sa svojom decom na prepoznavanju emocija

"Ako vaše dete plače, umesto prihvatanja činjenice da su tužni, upitajte ih šta osećaju, kako se to desilo i zašto se osećaju baš tako", kaže Smith-Crawford. "Dete može otkriti da emocija koju tada oseća nije tuga već samo ifrustriranost u momentu."

Nedavno sam više puta rekla kćerki da obučne svoju pidžamu, pa se uznemirila jer je u mom glasu prepoznala frustriranost nakon što sam joj to rekla treći put. Uporno je ponavljala da nije htela da me rastuži.

Sela sam sa njom i objasnila joj razliku između ljutnje, tuge i frustracije. Dočarala sam joj to na neke načine i povezala svaku situaciju sa ispavnom emocijom. Na primer, "ako izgubiš svoju omiljenu plišanu igračku i ne možeš da je pronađeš, da li bi te to razljutilo, rastužilo ili isfrustiralo?" Ova brza vežbica pomogla joj je da shvati kako se ona ili neko drugi tačno oseća i kako da opisujući jednu emociju objasni ceo sklop emocija.

"Umesto da im rečima opisujete emocije, tražite od njih da se uključe u sami proces eliminacije i potpuno povežu sa njihovim osećanjima", objašnjava Smith-Crawford.

Saosećati se sa drugim ljudima kroz empatiju i shvatiti šta oni zapravo osećaju jeste takođe jako bitan deo emocionalne inteligencije, kaže dr. Goleman.

5. Upitajte svoju decu kakvi ste u ulozi roditelja

Brian Tracy, u svojoj knjizi "No Excuses! The Power of Self Discipline" izaziva čitaoce da pokušaju zamisliti kakvi bi njihovi životi bili da su sami sebi roditelji. Želi da roditelji spoznaju njihove vrline i mane, ili jednostavno želi da upitamo decu kakvi smo mi kao roditelji.

Ja često svoju kćerku upitam kakva sam u ulozi majke i treba li da se poboljšam u nečemu. Jednom mi je kazala da previše vremena provodim na telefonu dok zajedno gledamo film. Sada sam ogranila gledanje u telefon kada zajedno gledamo film, pa čak iako već 18. put gledamo crtać "Frozen", pa se i ona manje brine jer zna da ima moju pažnju.

6. Ohrabrite ih da zapisuju svoje emocije

Kada situacija postane previše komplikovana da bi dete moglo rečima iskazati svoja osećanja, recite im da pokušaju staviti to na papir. Moja kćerka i ja imamo dnevnik gde svakodnevno zapisujemo i delimo naše misli. To joj pomaže da se slobodno izrazi a takođe da ima uvid u moje misli. 

Pisanje pisma takođe dolazi u paru sa izvinjenjem: ako se dete nedolično ponaša, neka napiše pismo i naglas ga pročita. Zatim prihvatite izvinjenje uz topli zagrljaj. Pismo je takođe sigurna zona.

Nikada nije kasno da ostvarenje nove komunikacije sa vašim detetom, pogotovu sada kada više vremena provodimo sa njima zbog pandemije. Usmeravajući ih da otvoreno govore dok su kod kuće, mi ih pripremamo za komunikaciju i povezivanje sa drugima, dok samopouzdano koriste svoju slobodu govora. 

Tekst preuzet sa nytimes.com, 15. oktobar, 2020.

Autorica: Shanicia Boswell